Sveti Sava i đavo
Priče za decu - Priče za djecu
sveti savaPošao sveti Sava preko jedne planine pa srete đavola. Kad ga đavo ugleda, uplaši se i šćedne da pobjegne, ali ne mogne, pa se sada sretnu na putu. Sveti Sava rekne đavolu: "Pomozi Bog!" a ovaj odgovori: "Nije ti za tim stalo." "Kako si?" reče sveti Sava, a đavo mu odgovori: "Šta je tebi briga kako sam?" "Kuda hoćeš?" upita ga sveti Sava, a ovaj odgovori: "Ni za tim ti nije stalo." "Šta bi radio?" reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: "Radio bi baštovanluk, kad bi imao mršave zemlje i takog ortaka." Onda sveta Sava kaže đavolu: "Čuješ, pobratime, baš ako hoćeš da radiš baštovanluk, evo sam ti ja ortak, no da se dogovorimo, kako ćemo i šta najprije raditi i sijati i ko će sjeme nabavljati." A đavo mu odgovori: "Vala, ako me i mrzi s tobom raditi i opet ti se pokoriti neću, ali samo hoću da načinim ugovor pa da otpočnemo raditi." Sad se dogovore da posade najprije mrki luk; ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše. E reče sad sveti Sava đavolu: "Pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš." Videći đavo silna pera u luka prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji. Kad luk stane zreti, dolažaše đavo počesto da ga obiđe, ali mu ne bijaše milo kad vidi da pera trunu i suše se. Luk sazri, pera sva uvenu, a sveti Sava povadi luk i odnese ga. Ovo đavola vrlo ožalosti pa se riješi te jošt jedan ugovor sa svetijem Savom učini, da posiju i posade kupus, pa đavo reče: "Ja ću ono što je u zemlji, a ti ono što je na zemlji" i tako bude. Kupus, moj brate, posade i ovaj sve rastijaše više i razvijaše svoj list, dok se i glavice ukažu. Videći ovo đavo mišljaše: kad je ovolika čvonta na zemlji, to kolika mora biti u zemlji, pa se vrlo radovaše. Kad u jesen bude, sveti Sava dođe te kupus posiječe a đavolu ostavi korenje. Malo za tijem evo ti i đavola! Tu su gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa čim jedan koren izvadi i vidi, da nema ništa, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu, te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire, pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Ovako i učine. Posiju krompire. Krompiri izniknu, ukaže se najprije cimina, pa onda cvijet a za ovijem bobe. Videći ovo đavo stane se smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istrune, a sveti Sava povadi krompire pa u trap. Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetog Save, a što je u zemlji to da bude đavolu. Kad šenica poraste i uklasa, a đavo dođe nad ogradu pa gledaše koliko je izrasla, i govoraše: "Iz malog zrna naraste ovolika stabljika." Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu strn. Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: "Vala, pope, baš hoću još s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka nema ništa. I tako posade vinograd. Kad vinograd treće godine rodi i pokaže se vrlo lijepo grožđe, onda se sastanu da opet biraju šta koji voli. Sad sveti Sava upita đavola: "Što voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu?" a đavo odgovori: "Vala ja ću gustižu, a tebi džaba čorba." Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu pa posle istoči vino, a đavolu ostane džibra. Sad se, moj brate, domisli đavo te u džibru naspe vodu, načini kazan i prepeče rakiju, a sveti Sava tek njemu, – pa mu reče: "Šta je to, ortače?" a ovaj mu odgovori: "Pečem rakiju, pobratime!" Onda sveti Sava rekne: "Dajde, ortače, da vidim, valja li." A ovaj mu natoči u čašu. Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put blagoslovi i prekrsti se, a đavo pobegne i reče: "Vala, baš to je staru lijek a mladome bijes!" pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop.